Песма и обичаји

Код нас су увек биле свечаности. Певало се уз дувачке инструменте, плесало и ишло у Мађарску кад су нас звали. За жетву или Ђурђевдан славили смо уз колаче и поворке. Ишло се преко Муре бродом, а касније аутобусом. Певале су се старинске песме о води, природи, планини и виноградима. Жене су сакупљале биље попут брезе, глога и борових иглица те су од тога правиле чајеве. На прелу и ткању сви су се дружили и веселили. Увек је било песме, чак и кад се тешко радило. Китили смо јелку за Божић и певали божићне песме. То су била најлепша времена. Данас то младе више не занима, али ми старији се још окупљамо, пробамо и певамо за душу. Док певамо, осећамо се живима.

#НематеријалноКултурноНаслеђе #ФолклорИУсменоПредање #УправљањеНаслеђемПодВођствомЗаједнице #СуживотЧовекаИПрироде #ТрадиционалноЕколошкоЗнање

Приповедач нам слика живот заједнице испуњен нематеријалним културним наслеђем, где су песме о природи и сезонске прославе попут Ђурђевдана обележавале пролазак времена. Прича детаљно описује коришћење локалног биља за чај и заједничку радост на окупљањима прела и ткања. Истиче како су те традиције подупирале добробит и идентитет, али и упозорава да млађа генерација губи интерес за њихово одржавање у животу.

Очување ових традиција спада у делокруг подршке ЕУ културном наслеђу, посебно кроз програм Креативна Европа. Конвенција Савета Европе из Фара наглашава вредност наслеђа за друштво и право на учествовање у културном животу. Посебно помињање Ђурђевдана усклађено је са праксама уписаним на УНЕСКО-ве листе нематеријалног културног наслеђа. Веза између наслеђа и добробити све се више препознаје у извештајима ЕУ о култури и здрављу. Пројекти попут WEAVE раде на повезивању таквог нематеријалног наслеђа са дигиталним очувањем.

Како би се заштитило ово наслеђе, може се спровести партиципативно пописивање песама и обичаја. Међугенерацијски хорови или фолклорни ансамбли могу олакшати пренос песама са старијих на младе. Интеграција ових обичаја у одрживи културни туризам може пружити економски подстицај за њихово очување. Дигитални архиви могу осигурати да снимци тих песама и описи обичаја буду сачувани за будућу образовну употребу. Радионице живог наслеђа, на којима се подучавају вештине попут припреме биљних чајева, могу ревитализовати практичне аспекте ових традиција.

Извори:

https://www.coe.int/en/web/culture-and-heritage/faro-convention

https://pro.europeana.eu/project/weave-widen-european-access-to-cultural-communities-via-europeana

https://digital-strategy.ec.europa.eu/en/library/ekultura-preserving-croatias-cultural-heritage-future

https://ich.unesco.org/en/lists

Прича коју сте управо прочитали представља аутентичан запис искустава старије особе која је учествовала у пројекту HER[AI]TAGE. Иако је садржај оригиналан, текст је можда благо уређен ради постизања оптималне јасноће, течности и читљивости. Пратећи визуелни садржаји и звучни запис креирани су на одговоран начин применом технологије вештачке интелигенције како би се обогатио доживљај приче, уз истовремено очување темељне аутентичности представљеног наратива.

Коришћени АИ алати: Google Gemini путем Google AI Studio-а.

Подржите HER[AI]TAGE пројекат


Очување прича, повезивање генерација

Будите део растуће заједнице посвећене очувању културне баштине кроз иновације. HER[AI]TAGE пројекат окупља едукаторе, истраживаче, стручњаке за баштину и дигиталне ствараоце који верују у моћ приповедања обогаћеног технологијом ВИ за очување и дељење усмених традиција.

Останите информисани, истражите нове увиде, искористите ресурсе пројекта и допринесите будућности културне баштине.

Вести о пројекту