Један догађај из детињства снажно је утицао на формирање мог односа према природи. Једном сам отишао да пишким у Тису. Када је деда то видео, строго ми је рекао да се то не сме радити јер ми ту воду пијемо. И стварно смо је пили. Са једним малим буретом, које се звало лајтар, отишло би се мало даље у воду, напунило би се и то се пило. Замислите моју срамоту што сам отишао да пишким у реку. Та лекција је остала као база из које се касније гранао мој однос према екологији и окружењу. Отуда можда потиче и моја велика љубав према цвећу и неразумевање за оне који могу да га згазе.