Дунав је жив. То је река која има душу, која уме да размишља и која некад уме да се узјогуни. Њему се чине многе неправде, а посебно га погађа загађење. Некада је Дунав текао тамо где је данас Богословија, кроз саме Карловце. Временом је обала почела да се круни и матица је прешла на страну према нама. То је постало опасно јер је река претила да однесе део града, пошто су Карловци у том тржном делу попут амфитеатра. Карловачки грађани су тада купили четири стара брода, такозване шајке, натоварили их камењем и земљом и потопили их уз обалу. Тек када су то урадили, матица је ударила у препреку и отишла на другу страну.