U vrijeme kada se kosilo žito i ječam nije bilo špage za povezivanje snopova. Tada smo išli kolima kositi šaš, odnosno rogoz, koji bismo kod kuće pleli. Žene i muškarci pleli su užad, a mi smo to zvali „bacanje užadi”. Uglavnom je kosac kosio, a žena je išla za njim i skupljala otkos u rukoveti. Kao dijete sjećam se da me tata budio već u četiri ujutro, čim svane zora, da po hladovini kosimo žito. Ja sam tada bacao to uže ispleteno od šaša. Žene su skupljale žito i vezivale snopove koji su se potom slagali u križ. Najteži i najveći snop koji se stavljao odozgo zvao se „popa”, kao nešto što je jako krupno. U selu smo imali par župnika, i onda, to baš i nije bilo lijepo reći, ali govorilo se „ovaj će biti za popu”, kao najveći.