У време када се косило жито и јечам није било канапа за повезивање снопова. Тада смо ишли колима да косимо шаш, односно рогоз, који бисмо код куће плели. Жене и мушкарци плели су ужад, а ми смо то звали „баца ужад”. Углавном је косач косио, а жена је ишла за њим и скупљала откос у руковети. Као дете се сећам да ме је тата будио већ у четири ујутру, чим сване зора, да по хладовини косимо жито. Ја сам тада бацао то уже исплетено од шаша. Жене су скупљале жито и везивале снопове који су се потом слагали у крст. Најтежи и највећи сноп који се стављао одозго звао се „попа”, као нешто што је јако крупно. У селу смо имали пар жупника, и онда, то баш и није било лепо казати, ал՚ говорило се „овај ће бити за попу”, као највећи.