Одрасла сам уз поток Трнаву у Чаковцу. Сећам се њених промена. Трнава је знала да порасте и прети да однесе дрвени мост. Кад је била мирна, била је наш крајолик игре и знатижеље. Боја воде ме је фасцинирала. Некад је била црвена од кланичног отпада па нам је изгледала као крвава река. Причали су нам да у њој има пијавица па се нисмо усуђивали да се купамо, иако су храбрија деца то чинила. Ливаде уз Трнаву биле су препуне мириса. Траве су биле високе, а пчеле и лептири свуда око нас. Данас тога више нема. Куће и асфалт заменили су ливаде и осећам носталгију за тим призорима.