Улога вештачке интелигенције у образовању, наслеђу и одрживости, истражена у панел дискусији HER[AI]TAGE

У оквиру Еразмус+ пројекта HER[AI]TAGE: Очување нематеријалног културног наслеђа и знања о животној средини кроз технологију вештачке интелигенције, прошлог месеца је одржана језгровита онлајн панел дискусија која је окупила разнолику групу стручњака из целе Европе. Циљ панела био је да подстакне слојевит дијалог о укрштању вештачке интелигенције, заједничког културног наслеђа и одрживости животне средине, истовремено истражујући како се нове технологије могу искористити за друштвено добро, посебно у области образовања одраслих.

Пројекат HER[AI]TAGE је сарадња партнера из Хрватске (Култиватор, подносилац пријаве, и ПОУ Чаковец), Словеније (Хрвашко културно друштво Помурје) и Србије (Градска библиотека у Новом Саду). Пројекат настоји да очува еколошко знање и нематеријално културно наслеђе својих старијих грађана. HER[AI]TAGE има за циљ да прикупи више од 60 прича старијих особа, које ће садржати њихова знања о животној средини и нематеријалном културном наслеђу у три земље. Пројекат користити вештачку интелигенцију за транскрипцију, илустровање и креирање аудио верзија ових прича, које ће потом бити објављене у дигиталној бази података, али и као интерактивна е-књига. Поред тога, HER[AI]TAGE ће развити три MOOC типа (Massive Open Online Course) убрзана курса о етичкој употреби вештачке интелигенције у образовању одраслих, културном наслеђу и образовању о животној средини.

Панел је сачињавао састав истакнутих сарадника, од којих је сваки понудио јединствену поглед на тему:

• Мануел Паскутини из KAOS Bildungsservice у Аустрији.
• Феликс Михаел Хафнер, представник BürgerInnen Forum Europa и Bildungshaus Retzhof из Аустрије.
• Клаус Брант Кристенсен из CELF – Centre for Vocational Education Lolland Falster у Данској.
• Линди Дамен из EVRgreen Studio у Холандији.
• Хусо Јусић са Народног универзитета Лендава у Словенији.
• Александар Новак из удружења Култиватор у Хрватској.
• Ивица Јеђуд из Пучког отвореног училишта Чаковец у Хрватској и Института за глобално дистрибуирано отворено истраживање и образовање у Шведској.

Дискусија панелиста изнедрила је неколико кључних закључака. Разговор се дотакао брзе интеграције вештачке интелигенције у свакодневни живот, као и њеног потенцијала да унапреди образовање кроз персонализоване путеве учења. Међутим, панелисти су такође изразили забринутост да би вештачка интелигенција могла да продуби дигитални јаз за старије ученике и оне са мање техничких вештина, што може бити кључни изазов за будућност образовања одраслих. Сви панелисти су се сложили да увођење генеративних алата ВИ означава „промену парадигме” у нашем приступу учењу, подучавању и образовању уопште.

Разговор се такође фокусирао на двоструку улогу вештачке интелигенције у доба дезинформација. Панелисти су приметили да, иако вештачка интелигенција може бити моћан алат за борбу против дезинформација и промовисање грађанског ангажмана, њена ефикасна употреба зависи од развоја широко распрострањене „ВИ писмености” кроз квалитетне програме образовања одраслих. Ова образовна потреба се протеже и на стручно оспособљавање, где се расправљало о томе како се вештачка интелигенција може интегрисати како би се студенти и полазници опремили за технолошки еволуирајуће тржиште рада. Представљени су практични примери, као што је коришћење вештачке интелигенције у својству „дидактичког алата” за припрему материјала за наставу и планова часова, па чак и као помоћ у повећању рефлективности кроз имплементацију чет-бота. Запажена је била тврдња да модерни алати, попут вештачке интелигенције, такође могу помоћи у очувању традиционалних заната кроз дигиталне архиве и методе учења потпомогнуте вештачком интелигенцијом — чиме се чува традиционално знање старијих за будуће генерације.

Панелисти су се такође бавили тиме како вештачка интелигенција, озбиљне игре и имерзивне технологије могу промовисати деловање у заштити животне средине и очувати наше „еколошко наслеђе”. У том контексту, вештачка интелигенција, кроз своје генеративне способности, може се посматрати као вредан алат не само за пружање гледишта неког другe особе, већ и другог времена. То ствара мост између прошлости и садашњости, који усмерава ка потенцијалним будућим сценаријима. Панелисти су нагласили круцијалну потребу за сналажењем у евентуалним етичким замкама, како би се осигурало да ове технологије штите, а не ненамерно штете нашој животној средини и култури. То је довело до шире расправе о инклузивности, где је вештачка интелигенција идентификована као вредан алат за премошћавање језичких баријера у мултикултуралним регионима, тиме чинећи локално културно наслеђе доступније свима.

Дискусијом је наглашено да и ученици и едукатори морају стећи суштинске вештине за етичку и ефикасну употребу генеративних алата ВИ. Критичко размишљање искристалисало се као императивна вештина у овом процесу. Панелисти су потврдили да је критички приступ садржају који представљају генеративни ВИ алати обавезан, јер се ти алати требају користити за побољшање процеса учења, а не за његову замену.

Гледајући у будућност, панелисти су се сложили о неопходности одржавања приступа „човек у петљи” (human-in-the-loop), чиме се обезбеђује да вештачка интелигенција подржава, а не замењује суштинске људске елементе подучавања и учења. Панелисти су нагласили да, иако се вештачка интелигенција може чинити моћном, никада неће моћи у потпуности да замени другу особу. Аналитички доприноси ове панел дискусије биће укључени у предстојеће резултате пројекта, обогаћујући његов образовни садржај и усмеравајући одговорну употребу вештачке интелигенције.