Некад није било трактора. Кад сам била мања, упрегли би две краве и кола. Трава се најпре косила ручно, а затим сушила на сунцу. То сено било је драгоцена храна за стоку. Пуно смо ходали ливадама и окретали траву да се на време осуши. Затим смо морали да је пограбљамо у гомиле, упрегнемо краве и натоваримо сено на кола. И ми деца смо помагали и грабљали. Највеће весеље било нам је ако хрпа сена није била превисока и ако су нас посели на врх кола. Тако смо се полако возили кући. Још и данас у носу имам тај здрав и мирисни воњ сувог сена кад се сетим тих дана. Било је лепо.