Из најранијег детињства памтим шетње уз обалу. Купали смо се сваке године током целог лета. Дунав је тада био неупоредиво чистији него данас. Волела сам да идем са татом на пецање јер смо живели уз саму реку. Рибе је било у изобиљу. После подне бисмо се договорили да за вечеру једемо рибу и једноставно бисмо отишли да је упецамо, чак смо могли и да бирамо врсту. У одраслим годинама ретко виђам рибе. Пошто је наша кућа била близу потока који се са Парагова улива у Дунав, сећам се да је било и ракова. Ракова иначе има само у сасвим чистој води. Купали смо се између два насипа који су касније нестали у поплави. Тај део је био заштићен од јаке струје, а често смо ишли и на купање испод Каменичког парка.