Кад је кад се косило жито, јечам, онда није било тих манила за повезивање снопова. Онда смо ми ишли са колима и косио се шаш, односно тај рогоз, и кад се дође кући онда се плете. Жене и мушки плету ужад, како смо ми звали „баца ужад”. Углавном косач коси, а жена каже да она „руковета”. Ја као дете се сећам, тата ме будио већ у четири, чим зора сване, да по ладовини косимо жито или јечам, и онда сам ја бацао то уже исплетено од шаша. И онда жене то скупљају, и везивали су се ти снопови да би се сложили у крст. Најтежи, највећи сноп кад се сложи и стави одозго звало се попа – као нешто што је најјаче и највеће. У селу, нормално, имали смо пар жупника, али онда, то баш и није било лепо казати, ал՚ говорило се „овај ће бити за попу”, као највећи.