Kad se kosilo žito, ječam, onda nije bilo tih vezica za povezivanje snopova. Onda smo mi išli s kolima i kosila se šaš, odnosno taj rogoz, i kad se dođe kući, onda se plete. Žene i muškarci pletu užad, kako smo mi zvali „baca užad”. Uglavnom, kosac kosi, a žena, kaže se da ona „rukoveta”. Ja se kao dijete sjećam, tata me budio već u četiri, čim zora svane, da po hladovini kosimo žito ili ječam, i onda sam ja bacao to uže ispleteno od šaši. I onda žene to skupljaju, i vezivali su se ti snopovi da bi se složili u križ. Najteži, najveći snop kad se složi i stavi odozgo zvalo se „popa” – kao nešto što je najjače i najveće. U selu smo, normalno, imali par župnika, ali onda, to baš i nije bilo lijepo reći, ali govorilo se „ovaj će biti za popa”, kao najveći.